„Oduševljena ljubavlju Hristovom često govoraše: „O lažni živote mladih, jer ili sablažnjavaš, ili se sablažnjavaš. Bolja je starost, no, ah, tuga me obuzima zbog dužine vremena, koja me deli od nebesnih."

„Vojnici njegovi jednu decu mačem posekoše, drugu o kamen razbiše, treću nogama zgnječiše, četvrtu rukama udaviše. I diže se plač i jauk matera do nebesa: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“, kao što je i prorokovano (Jer 31, 15; Mt 2, 18)."

„Tada arhiđakon, junački vojnik Hristov, raspali se revnošću božanskom, pa poče hrabriti narod podsećajući verne na tri otroka u peći vavilonskoj. „Pogledajte, braćo“, reče, „na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti; pa zar mi da ne položimo za njega duše naše na mestu ovom svetom!“

„Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom.“