Sv. Terencije hrabraše svoje drugove rečima: „čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“

Žrečevi dignu gomilu naroda protiv Antipe, i počnu ovoga istjazavati i nagoniti da se odrekne Hrista i pokloni idolima. Rekne im Antipa: „kad se vaši takozvani bogovi, gospodari vasione, plaše mene, smrtnog čoveka, i moraju da beže iz ovoga grada, zar ne poznajete po tome da je sva vaša vera zabluda:“

Drugi put dođu dva čoveka bezmalo naga i potraže odeću od Isaaka. A Isaak posla monaha k jednom šupljom drvetu kraj puta, da donese ono što tamo nađe. Ode monah, nađe nekakva odela i donese u manastir. Iguman uzme ta odela i preda ih prosjacima. Ovi se teško zastide, kada poznadu svoje odelo, koje oni behu u onom drvetu skrili.

Pred sudijom mučiteljem ovako je za sebe rekao: „imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; 16 godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; 28 godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; 33 godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom“.