„Smatrajući to kao prst Božji, Aleksije smisli da ide u dom oca svoga i da kao nepoznat tu produži život svoj i podvig. Otac ga ne pozna, no iz milosrđa dozvoli mu da u dvorištu njegovom u jednoj izbi živi. Tu Aleksije provede još sedamnaest godina živeći samo o hlebu i vodi...“

„Triput zbacivan s prestola i šiljan u progonstvo, dok najzad u vreme Teodosijevo nije povraćen, pa proživiv mirno još osam godina, predade dušu Gospodu...“

„Kao sin bogatih roditelja Hrisant izuči sve svetske škole imajući najučenije ljude za učitelje. No svetska mudrost zbuni ga i ostavi u neizvesnosti, šta je istina. I on tugovaše zbog toga. No Bog koji o svima i svemu promišlja ublaži tugu njegovu: do ruku mladoga Hrisanta dođe napisano Jevanđelje i dela apostolska...“

„To je ona žena Samarjanka koja je imala tu retku sreću da razgovara sa samim Gopodom Hristom na Jakovljevom bunaru kod Sihema (Jn 4, 1-42).“