"Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати...”

"Поласкан царем, Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо, у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма, да би се покајао и Христу повратио...”

"Слуге цареве извукоше га из тамнице и бијући га и трзајући вукоше га по улицама Цариградским, призивајући све оне, који су уз цара, да ударају камењем “противника царева...”

"Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавшн узвикну: “О колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим и немим идолима његовим!”