Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe...

Prispev u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo kamo je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno ući u crkvu.

Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude“.

Naročito mu dosađivaše neki Nikola s podsmehom i porugom. No jedne noći javi se Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu reče: „odstupi od sluge Božjega!“ I od toga časa Nikola se pokaja te ne samo ne dosađivaše više svetitelju nego i druge odvraćaše da mu ne dosađuju.