"U početku beše Matija pribrojan u Sedamdeset manjih učenika Hristovih, no po Vaskresenju Gospoda, pošto mesto Jude izdajnika bi upražnjeno, apostoli kockom izabraše ovoga Matiju na mesto Judino za jednoga od Dvanaest velikih apostola (Dela Ap. 1, 23).“

"Najzad metnuše Lavrentija naga na gvozdenu lesu, i podložiše oganj. Pekući se na ognju sv. Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva.“

"Kada ga bijahu gvozdenim motkama Evpl rugajući se reče sudiji mučitelju: „Bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka.“

"Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: „O idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!“