"Kad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovori mu Atinogen: „O mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima.“

"... na što sv. Marina odgovori: „Ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu.“

"Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu...“

"Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: „Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom“.