Za sve bolne i nevoljne on se moljaše Bogu, i molitvom svojom pomagaše im. Samo kad se on razboli i bolova dugo, ne hte se pomoliti Bogu za ozdravljenje svoje, nego trpljaše s blagodarnošću.

Lozinka mu beše: svaki dan naučiti više duhovne mudrosti.

Za vreme gonjenja hrišćana mnogi verni razbegnu se po planinama i pešterama. Tako učini i majka ovoga Kodrata. No u to baš vreme ona bi bremenita, te u šumi rodi Kodrata, pa uskoro potom umre...

Kada nasta gonjenje u vreme Likinija, oni biše izvedeni na sud pred vojvodu, i ovaj im zapreti oduzeti čast vojničku, na što odgovori jedan od njih, sveti Kandid: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega“.