"Jednom je uzeo žara na ruku, metnuo tamjan, i okadio cara, bez ikakve povrede ruke svoje. Videći to, car mu se pokloni do zemlje."

"Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću."

"U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on, budući nem, napisa, na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik, i on poče govoriti..."

"Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu."