„Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom.“

„Tada arhiđakon, junački vojnik Hristov, raspali se revnošću božanskom, pa poče hrabriti narod podsećajući verne na tri otroka u peći vavilonskoj. „Pogledajte, braćo“, reče, „na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti; pa zar mi da ne položimo za njega duše naše na mestu ovom svetom!“

„Vojnici njegovi jednu decu mačem posekoše, drugu o kamen razbiše, treću nogama zgnječiše, četvrtu rukama udaviše. I diže se plač i jauk matera do nebesa: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“, kao što je i prorokovano (Jer 31, 15; Mt 2, 18)."

„Oduševljena ljubavlju Hristovom često govoraše: „O lažni živote mladih, jer ili sablažnjavaš, ili se sablažnjavaš. Bolja je starost, no, ah, tuga me obuzima zbog dužine vremena, koja me deli od nebesnih."