"Kada ga bijahu gvozdenim motkama Evpl rugajući se reče sudiji mučitelju: „Bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka.“

"Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: „O idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!“

"Nag pred carem reče Ipolit caru: „Nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!“ Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: „Hrišćanin sam!“

"No od svih njegovih proročanstava najvažnije je proročanstvo o Mesiji, naročito o mestu rođenja Njegova. On je Vitlejem imenovao mestom rođenja Mesije, kojemu su ishodi od početka, od vječnih vremena.“