Između mnogih čudesa zapamćeno je i to, da je jedna bedna udovica, kojoj beše umro jedinac sin, uzela iz crkve ikonu sv. Januarija i položila na svoga mrtvog sina ridajući i moleći se svetitelju. I sin joj ožive.

Majka mu Marija beše bogata udovica i nameravaše svoga sina posvetiti vojnome zvanju. Ali joj se javi u snu sv. Đorđe i izvesti je, da je Teodor namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom...

Kada i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu. Među ovima beše i žena careva Aleksandra, i glavni žrec Atanasije, i zemljodelac Glikerije, i Valerije, Donat i Terina...

Kada bi optužen kao hrišćanin, on smelo stade pred cara, baci preda nj svoj vojnički pojas, i javno ispovedi Hrista Gospoda. Bi mučen raznim mukama, šiban, gvožđem strugan, svećama opaljivan. No on ne podleže tim smrtonosnim mukama, no javi se živ i zdrav...