Učenik sv. Grigorija Dekapolita

Najzad se nastanio u Haritonovoj pećini, gde se predao tvrdom podvigu provodeći dane i godine u postu, molitvi i bdenju, neprestano pomišljajući na smrt i učeći se smirenju.

Tada Aleksandar i Asterije usred šibe povikaše: „Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!“

Spavao je na kamenju — da bi samo manje sna imao — išao je vazda gologlav, i odevao se u jednu haljinu od kostreti, zbog čega je i prozvan Trihin ili Kostret.