„U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom, prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici arijani ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine. Tako se i ovom prilikom pokaza, da vera hrišćanska nije u mudrovanjima svetskim, po čulnom razumu ljudskom, nego u sili Božjoj, pokazanoj kroz čudesa i znamenja bezbrojna.“

„Spomen ovog velikog apostola i jevanđelista praznuje se 26. septembra. No 8. maja spominje se čudo projavljeno od groba njegova.“

„Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Djeve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova.“

„Jedan od dvanaest velikih apostola. Rodom bi iz Kane Galilejske. Na svadbu mu dođe Gospod Isus sa Materom i s učenicima. Kada nestade vina Gospod pretvori vodu u vino...“