„Рођен у Киликији; био епископ у граду Гангри. Био је на Првом васељенском сабору. Прочувен на све стране због свог благочестивог живота и чудотворства.“
„О његовом страдању извештавају свети Григорије Богослов и блажени Теодорит. Према тим извештајима Марко је, у време цара Константина, разорио неки храм незнабожачки и превео многе у веру Христову...“
Панајотис Христу: ”Иако у сваком делићу свемира влада разноликост, његово уређење као целине представља једну тајанствену хармонију, једну задивљујуће искомпоновану химну неизрецивој слави свемоћног Бога”.
„...И сви помреше од глади, неко после три, неко после четири а неко после седам дана. Научен посту Евстратије преоста сам у животу, и издржа четрнаест дана без хране...“
Спасење је експлозија пуноће живота, експлозија љубави, експлозија радости која се не да описати речима. То је спасење! То је Царство небеско!, рекао је патријарх Порфирије на Цвијети.
„...Жена тога Јеврејина непрестано се ругаше Матрони због њене вере у Христа, и нагоњаше је да одбаци Христа и да иде у синагогу. Но кротка Матрона савесно иђаше за својим послом и не одговараше госпођи својој ништа, а у потаји се мољаше Христу Богу...“
Патријарх Порфирије служио је на Лазареву суботу Свету литургију у Љубљани и том приликом рукоположио у свештени чин презвитера Митра Танасића, дугогодишњег протођакона љубљанске Црквене општине.
Шта преостаје нама, деци овог века, осим да са истим одушевљењем сведочимо оно што посведочише апостоли, а после њих сва хришћанска поколења, каже се у Патријарховој честитки хришћанима који ове године Васкрс славе 9. априла.
„Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19).“