У уторак, 20. фебруара, Епископ Кирило сусрео се са монсињором Андрејом Сајетом, Новомешким бискупом и предсједником Словеначке бискупске конференције.
“Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради.”
Митрополија најоштрије осуђује најновији разбојнички чин који се десио у суботу, када је, у поподневним часовима, непознати починилац провалио у парохијски дом у ком живи бјеловарски свештеник Стефан Максимовић са породицом.
“Једном када хтеде изагнати злог духа из неког лудог човека, мољаше га зли дух да га не изгони. “Даћу ти ја другог човека, у кога можеш ући и у њему обитавати”, рече му Партеније. Упита зли дух: “Ко је тај човек?” “Ја сам тај човек”, одговори му светитељ, “уђи и обитавај у мени!” Чувши то, зли дух побеже као огњем опаљен, вичући: “Како бих ја могао ући у дом Божји?!”
“По том јој судија поново посаветује, да се одрекне Христа, и да тако избегне даље муке, на што невеста Христова одговори: “Ове муке мени су врло корисне, као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама.”
"Симеон је схватио да Сретење његово са Христом има васељенски, свечовјечански значај", рекао је владика Кирило на Литургији у Новој Горици на којој је о. Томи Ћирковићу даровао напрсни крст поводом 70 година свештеничке службе.
“Важније је поучавати се добродетељном животу него ли красноречивом проповедању”, пише он у једном писму. У другом вели: “Ако ко жели да му се врлине покажу великим, нека их сматра малим, и оне ће се заиста показати великим.”
Свети апостол Павле молио на овом месту и од њега до наших дана, бројни знани и незнани подвижници, светитељи Божији, богослови, мученици, сведоци Христови овде су се сабирали, сусретали се са Богом и са самим собом, рекао је Патријарх Порфирије у манастиру Крка
"Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол...”
"У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).”
"Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: “О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!”