"Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавшн узвикну: “О колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим и немим идолима његовим!”

"Слуге цареве извукоше га из тамнице и бијући га и трзајући вукоше га по улицама Цариградским, призивајући све оне, који су уз цара, да ударају камењем “противника царева...”

"Поласкан царем, Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и жена, написаше му једно прекорно писмо, у коме га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца, молећи га ипак при крају писма, да би се покајао и Христу повратио...”

"Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати...”

"После мученичке смрти Петрове епископ у Риму беше Лин, потом Клит, – обојица за кратко време – па онда Климент.”

"У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној.”

"Тада рече светитељ цару: “Видиш ли, царе, како не подносиш бешчешће сина; тако и Бог Отац не трпи бешчешће Сина Свога, одвраћа се с ненавишћу од оних, који хуле Њега, и гневи се на све присталице оне проклете (Аријеве) јереси”.”

"Само једно вече придобила их је на 400 душа. Када је судија упита, откуда њој толика смелост, она одговори: “Од чисте савести и од вере несумњиве...”

"Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је, не само у храм, него у Святая святыхъ, у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње...”