"Вративши се из те посете, Антоније рече својим монасима: “Тешко мени, децо моја, грешноме и лажноме монаху, што сам само монах по имену. Видех Илију, видех Јована у пустињи, и ваистину видех Павла – у Рају!”
Пажљив посматрач могао jе видети, како и једни и други, а особито младеж, напетом пажњом прате величанствене и пуне значења обреде Архијерејске литургије