Kad sveti Benedikt ispusti dušu svoju, dva monaha, jedan na putu, a drugi opet u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videše istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajaše neki čovek neopisane krasote i svetlosti, koji im reče, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga.

Glavno praznovanje ovoga velikog jerarha biva 2. juna, a 13. marta praznuje se otkriće i prenos njegovih netljenih moštiju.

Za sve bolne i nevoljne on se moljaše Bogu, i molitvom svojom pomagaše im. Samo kad se on razboli i bolova dugo, ne hte se pomoliti Bogu za ozdravljenje svoje, nego trpljaše s blagodarnošću.

Lozinka mu beše: svaki dan naučiti više duhovne mudrosti.

Za vreme gonjenja hrišćana mnogi verni razbegnu se po planinama i pešterama. Tako učini i majka ovoga Kodrata. No u to baš vreme ona bi bremenita, te u šumi rodi Kodrata, pa uskoro potom umre...

Kada nasta gonjenje u vreme Likinija, oni biše izvedeni na sud pred vojvodu, i ovaj im zapreti oduzeti čast vojničku, na što odgovori jedan od njih, sveti Kandid: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega“.

Kao episkop Teofilakt beše pastir dobri stadu slovesnom, i pokaza se neobično ispunjen milosrđem prema bednim i sirotnim.

Svetih sedam sveštenomučenika Hersonskih: Vasilije, Jefrem, Evgenije, Elpidije, Agatodor, Eterije i Kapiton. Svi ovi behu episkopi u Hersonu u razna vremena, i svi postradaše (jedini Eterije umre mirno) od nevernika.

A mi znamo, da Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad popušta muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova.

Poučen bi u veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Životvorne Trojice od samoga Arhangela Mihaila. I do same smrti njegove nevidljivo ga je pratio ovaj Arhistratig Božji.