"Videći Elevterija Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, episkop ga rukopoloži u petnaestoj godini za đakona, u osamnaestoj za prezvitera, a u dvadesetoj za episkopa. Bogodana mudrost nadoknađavaše Elevteriju ono što mu oskudevaše u godinama..."

"Levkije namučeni iđaše na posečenje veselo kao na svadbu. Videći smrt hrabroga Levkija, Tirs blaženi raspali se revnošću božanskom, pa poput Levkija i on stupi pred sudiju i izobliči ga za zločine i za neverovanje u jedinog istinitog Boga..."

"Ovih pet hrabrih muževa zasijaše kao pet sjajnih zvezda u crno vreme hristobornih careva Dioklecijana i Maksimijana.”