U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše Crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku...

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.

No kada nasta gonjenje pod Lavom Jermeninom, koji popiraše ikone svete, bi i ovaj sveti starac pozvat od cara u Carigrad na sabor episkopa, koji trebaše, po želji carevoj, da uništi ikonopoštovanje. No Georgije ne samo ne učini po želji zlobnoga cara nego sa još nekim hrabrim episkopima ustade u zaštitu svetih ikona.

Na saboru on blistaše kao sjajna zvezda među ocima Crkve, kako svojom učenošću, tako i blagočešćem.

Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: „evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!“

Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu, smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata.

Naročito mu dosađivaše neki Nikola s podsmehom i porugom. No jedne noći javi se Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu reče: „odstupi od sluge Božjega!“ I od toga časa Nikola se pokaja te ne samo ne dosađivaše više svetitelju nego i druge odvraćaše da mu ne dosađuju.

Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude“.

Prispev u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo kamo je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno ući u crkvu.

Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe...