„Uhvaćenom i vezanom episkopu pristupi neko od njegovih domaćih i upita, šta zapoveda u pogledu doma. Svetitelj mu odgovori: „To više nije dom moj, ja bespovratno odlazim u dom višnji“.

„Kada biše optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, od kuda su? Na to oni odgovoriše: „Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog“.

„Kad je upita knez za ime, ona reče, da se zove hrišćanka. Knez je ukori, što ne kaže svoje obično ime. A Paraskeva mu reče: „Trebaše prvo da ti kažem ime večnoga života pa onda ime vremenog života“.

„A car se postidi pred narodom, ožalosti za svojim ljubimcem Lijem, veoma razgnevi na Nestora i na Dimitrija. Pa naredi opaki car, te Nestora mačem posekoše, a Dimitrija kopljima izbodoše...“

„Razjareni car baci Dimitrija u tamnicu. Znajući šta ga čeka Dimitrije uruči sve svoje imanje svome vernome poslušniku Lupu, da razda sirotinji, i ode u tamnicu veseo, što mu predstojaše stradanje za Hrista Gospoda.“

„Kada ih izvedoše na gubilište, oni uzdigoše ruke i pomoliše se Bogu blagodareći Mu za mučeničku končinu života svoga: „Gospode, radujemo se što ovakvom smrću izlazimo iz ovoga života. Udostoj nas, biti pričasnicima života večnoga, Ti živote naš!“

„Ovaj sveti mučenik postrada za veru Hristovu sa još preko 4000 hrišćana, sveštenika, inoka i inokinja, građana, žena i dece. Beše Areta gradoupravitelj u gradu Negranu u zemlji Omiritskoj (južna Arabija), i beše mu 95 godina kada postrada...“

„Naziva se bratom Gospodnjim zato što je bio sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice...“

„U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole...“

„Oko njega se sabra mnoštvo ljubitelja duhovnog života, i sv. Ilarion posta za Palestinu ono što je za Egipat bio sv. Antonije...“

„Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo sv. Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše, 362. god. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sv. Artemije i proreče...“