„Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovana Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja."

„Svojim molitvama i čudesima pomagao je, da se car Konstantin i majka mu Jelena obrate u veru pravu i krste. Sadejstvovao carici Jeleni da pronađe Časni krst."

„U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi."

„Za sve to vreme Melanija se podvizavala u strogom postu, srdačnoj molitvi i čitanju Svetog Pisma. Imala je običaj, da svake godine tri put pročita celo Sveto Pismo, Stari i Novi Zavet..."

„Oduševljena ljubavlju Hristovom često govoraše: „O lažni živote mladih, jer ili sablažnjavaš, ili se sablažnjavaš. Bolja je starost, no, ah, tuga me obuzima zbog dužine vremena, koja me deli od nebesnih."

„Vojnici njegovi jednu decu mačem posekoše, drugu o kamen razbiše, treću nogama zgnječiše, četvrtu rukama udaviše. I diže se plač i jauk matera do nebesa: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema“, kao što je i prorokovano (Jer 31, 15; Mt 2, 18)."

„Tada arhiđakon, junački vojnik Hristov, raspali se revnošću božanskom, pa poče hrabriti narod podsećajući verne na tri otroka u peći vavilonskoj. „Pogledajte, braćo“, reče, „na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti; pa zar mi da ne položimo za njega duše naše na mestu ovom svetom!“

„Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom.“

„Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu.“

„U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle...“