"No kada njen obručnik umre, Makrina se zavetova nikada ne stupati u brak govoreći: „Nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt.“

"Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole...“

"A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na što sv. Marina odgovori: „Ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu.“

"Kad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovori mu Atinogen: „O mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima.“

"Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!“ i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnu dete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu.“

"Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26. marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja.“

"Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26. marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja.“

„Kakvoga si roda?“ upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „Pod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj“. Kad mu sudija pripreti mukama, Prokl reče: „Kad se vi bojite da prestupite zapovest carevu, da ne bi pali u kratkovremene muke, koliko se tek mi hrišćani bojimo prestupiti zapovest Božju, da nebi pali u večne muke!“

„Ova svetiteljka praznuje se 16. septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljeno za vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu.“

„A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?"- Na to mu sv. Leontije odgovori: „Kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo.“

„Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči Njegove i videše čudesa Njegova...“