"I ta reč je toliko potrese i izmeni, da se ona na jedanput zgadi na samu sebe, ustraši Boga, pokaja za sve nečiste grehe svoje, i pripade sv. Nonu s molbom, da je krsti. „Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko.“

"Kada ih Antioh poče savetovati, da se odreknu Hrista, i da sebe spasu beščešća muka i smrti, odgovoriše ovi svetitelji: „I čest i beščešće, i život i smrt — sve je jedno onome ko ište carstva nebeskoga."

"Jedan od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda toga čudesnog i spasonosnog događaja.“

"Upita je sudija: „Istina li je, devojko, da si hrišćanka, i da i druge obmanjuješ privodeći ih toj nečestivoj veri?“ Odgovori Haritina hrabro: „Istina je, da sam hrišćanka, a laž je, da druge obmanjujem, nego zabludele izvodim na put istine privodeći ih Hristu mojemu“...“

"Bio drug sv. Dionisiju Areopagitu, i nešto posle Dionisija primio veru Hristovu od apostola Pavla. Docnije ga ovaj apostol postavi za episkopa Atinskog...“

"U to vreme jednoga dana izdahnu Gospod Hristos na krstu, i sunce pomrča, i bi tama i u Misiru 3 sata. Tada Dionisije uzviknu: „Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava"...“

"Od onoga što je primao on je delio prosjacima, i to kad bi im dao izrugao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivaše Andrej sveti samo od Boga...“

"...U četvrti sat noći pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokrivaše narod. Beše obučena u zlatokrasnu porfiru i sva blistaše u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama...“

"...Ne uspevši u tome ništa Tiridat udari na Grigorija teške muke, i posle mnogih muka baci ga u jednu duboku jamu, ispunjenu svakim otrovnim gadom, da bi ga tako sasvim umorio. No Bog svevideći sačuva živa sv. Grigorija u toj jami punih 14 godina...“