Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu, smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata.

Naročito mu dosađivaše neki Nikola s podsmehom i porugom. No jedne noći javi se Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu reče: „odstupi od sluge Božjega!“ I od toga časa Nikola se pokaja te ne samo ne dosađivaše više svetitelju nego i druge odvraćaše da mu ne dosađuju.

Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude“.

Prispev u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo kamo je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno ući u crkvu.

Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe...

Za vreme svoga molčanja u pešteri Jovan napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan-danas mnogo čitana Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu.

Njegova trpeljivost učini ogroman utisak na građane, zbog čega oni počeše diviti mu se i žaliti ga, i zbog čega i spuštahu cenu hrama svoga skoro ni do čega, samo da bi on ostao u životu. Najzad ga pustiše na slobodu, i jedan po jedan opet svi primiše pouke od njega i povratiše se u veru Hristovu.

Videći da im nema drugog izlaska, svi se reše da sami sebe glađu umore, ali da se vere prave ne odreknu. Na tu odluku ohrabri hrišćane Evstratije. I svi pomreše od gladi, neko posle tri, neko posle četiri a neko posle sedam dana. Naučen postu Evstratije preosta sam u životu, i izdrža četrnaest dana bez hrane.

Hrišćani uzmu telo mučenice i česno sahrane, a Aleksandar episkop, saznavši za mnoga dogođena čudesa od svete mučenice, podiže crkvu na grobu njenom.

Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel Gavril rečju: Raduj se! da oznamenuje time, da Novi Zavet ima da znači radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda i Blagovest se smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.