Drugi put dođu dva čoveka bezmalo naga i potraže odeću od Isaaka. A Isaak posla monaha k jednom šupljom drvetu kraj puta, da donese ono što tamo nađe. Ode monah, nađe nekakva odela i donese u manastir. Iguman uzme ta odela i preda ih prosjacima. Ovi se teško zastide, kada poznadu svoje odelo, koje oni behu u onom drvetu skrili.

Žrečevi dignu gomilu naroda protiv Antipe, i počnu ovoga istjazavati i nagoniti da se odrekne Hrista i pokloni idolima. Rekne im Antipa: „kad se vaši takozvani bogovi, gospodari vasione, plaše mene, smrtnog čoveka, i moraju da beže iz ovoga grada, zar ne poznajete po tome da je sva vaša vera zabluda:“

Sv. Terencije hrabraše svoje drugove rečima: „čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“

U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše Crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku...

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.

No kada nasta gonjenje pod Lavom Jermeninom, koji popiraše ikone svete, bi i ovaj sveti starac pozvat od cara u Carigrad na sabor episkopa, koji trebaše, po želji carevoj, da uništi ikonopoštovanje. No Georgije ne samo ne učini po želji zlobnoga cara nego sa još nekim hrabrim episkopima ustade u zaštitu svetih ikona.

Na saboru on blistaše kao sjajna zvezda među ocima Crkve, kako svojom učenošću, tako i blagočešćem.

Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: „evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!“