"Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!“ i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnu dete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu.“

"Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu.“

"Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26. marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja.“

"Kakvoga si roda?“ upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „Rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj“

"Ova svetiteljka praznuje se 16. septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljeno za vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu.“

"A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?“ Na to mu sv. Leontije odgovori: „Kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo.“

"Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca...“

"Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena.“

"Reče sv. Nedelja Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti.“

"Sv. Sisoje učio je monahe : „Ma kako iskušenje da se dogodi čoveku, čovek treba da se preda volji Božjoj i da prizna, da se iskušenje dogodilo zbog greha njegovih. Ako li se što dobro dogodi, treba govoriti da se dogodilo po promislu Božjem.“

"Zbog krotosti i smernosti svoje bio ljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara onoga za vojvodu, a Atanasija za – igumana. Kao neko predskazanje!“