"Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u proročkom zvanju; svojim ogrtačem preseče vodu u Jordanu: i najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsejem Gospodu našem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet će se Ilija javiti, da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11)“.

"Pred samu smrt sv. Makrina uzdiže molitvu ka Gospodu: „Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom“.

"Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu...“

"... na što sv. Marina odgovori: „Ne ću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti, koja pripada samo Tvorcu mojemu.“

"Kad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovori mu Atinogen: „O mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima.“

"Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!“ i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnu dete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu.“

"Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu.“

"Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26. marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja.“

"Kakvoga si roda?“ upita sudija Prokla. Prokl odgovori: „Rod je moj Hristos, i nadežda moja Bog moj“

"Ova svetiteljka praznuje se 16. septembra, kada je i postradala. Na ovome mestu pak spominje se čudotvorstvo njenih česnih moštiju, projavljeno za vreme IV Vaseljenskog Sabora u Halkidonu.“

"A gde je vaš Hristos? upita Lisije. Ne bi li raspet, i ne umre li?“ Na to mu sv. Leontije odgovori: „Kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo.“