„Car Lav Veliki dovodio je svoje goste iz drugih država, kneževe i velikaše, i pokazivao im svetog Danila na stolpu govoreći im: „Evo čuda u mome carstvu!“

„Njihove svete mošti, bačene su u more, čudesnim načinom doploviše u Carigrad, gde ih episkop, kome se u snu o tome javi, svečano dočeka i česno sahrani...“

„Pravedni Joakim i Ana behu bezdetni za punih pedeset godina svoga bračnog života. Pod starost javi im se arhangel Gavril, svakom od njih napose, i reče im, da su molitve njihove uslišane od Boga i da će roditi ćerku Mariju...“

„Krotak prema malim ljudima, on je bio neustrašiv pred velikim. Izobličio je caricu Justinu kao jeretkinju, Maksima tiranina i ubicu prokleo, caru Teodosiju zabranio pristup u hram sve dok nije pokajao svoj greh, s Evgenijem nasilnim i samozvanim carem ne hte se susresti...“

„Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bi uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru ne javi sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i ne objaviše Svoje blagovolenje prema Nikolaju.“

„On i Teodosije Veliki, njegov sused, smatrani su najvećim svetilima i stubovima Pravoslavlja na Istoku. Careve i patrijarhe oni su ispravljali u veri, a svima i svakome služili primerom smernosti svetiteljske i čudesne sile Božje.“

„Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome.“

„Provideći vreme dolaska Mesije, on oduševljeno kliče: „Pjevaj kćeri Sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kćeri Jerusalimska!“ (Sof 3, 14).“

„Sin Asafatov, iz plemena Simeonova. Prorokovao na šest stotina godina pre Hrista za vreme cara Manasije...“

„Rodom iz plemena Simeonova, iz mesta Elkesema od one strane Jordana. Živeo na sedam stotina godina pre Hrista...“

„Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre je bio učenikom sv. Jovana Krstitelja, no kada sv. Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreći: gle, jagnje Božje! (Jov. 1, 36), tada sv. Andreja ostavi svoga prvoga učitelja i pođe za Isusom.“

„...Tu ih opaki knez primoravaše, da se poklone idolu i prinesu žrtvu. Ma da knez prećaše smrtnom kaznom onome, ko ne posluša njegovu zapovest, nijedan hrišćanin ne pokori se zapovesti njegovoj...“