„Car Savah, sin Sedekijin, potkova je ekserima, natovari na nju vreću peska, i zauzda je, pa naredi te je vođahu kao skota daleko izvan grada. „Zaista sam kao skot pred Tobom, Gospode!“ govoraše sveta mučenica trčeći zauzdana za svojim mučiteljima...“

„Dogodi se, da se sam car Dioklecijan zaustavi u Tarsu i, da se za vreme njegovog bavljenja u tom gradu, njegov sin, carević, zaljubi smrtno u Pelagiju i htede je uzeti za ženu. Odgovori Pelagija preko svoje zle majke, da se ona već obrekla svome nebesnom Ženiku, Hristu Gospodu...“

„Posle mnogih drugih muka, kojima bi ubrzo podlegli, da ih nije krepila blagodat Božja, oni biše oboje raspeti na krst, jedno prema drugom. I tako viseći na krstu, ostaše u životu punih devet dana, savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju...“

„U današnji dan praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih. A život i rad ovoga velikog svetitelja opisan je pod 18. januarom.“

„Rođen na šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu, nedaleko od Jerusalima. Počeo prorokovati u petnaestoj svojoj godini u vreme cara Josije.“

„Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom. Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne, pred kojima se preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom.“

„Čudesa na grobu sv. Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani, i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim.“

„Prva dvojica behu od Sedamdeset apostola, a poslednja beše kći nekoga cara sa ostrva Krfa. Jasona i Sosipatra spominje apostol Pavle (Rim. 16, 21) i naziva ih rođacima svojim.“

„Jedan od Sedamdeset apostola. Bi sin Kleopin, a Kleopa opet bi brat Josifa, obručnika Presvete Bogomatere. Videvši čudesa Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, poverova Simeon, i bi ubrojan u Sedamdeset apostola.“

„Po predanju knez srpski Đurađ Branković dovede mu svoju poludelu ćerku, koju svetitelj isceli. Iz blagodarnosti Đurađ podigne manastir na tom mestu, poznat i danas pod imenom Devič.“

„Beše Marko saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga u poslanici svojoj prvoj naziva sinom svojim, ne sinom po telu nego sinom po duhu. Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, Njegova čudesa i život Njegov. Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito.“

„Kada bi optužen kao hrišćanin, on smelo stade pred cara, baci preda nj svoj vojnički pojas, i javno ispovedi Hrista Gospoda. Bi mučen raznim mukama, šiban, gvožđem strugan, svećama opaljivan. No on ne podleže tim smrtonosnim mukama, no javi se živ i zdrav...“