„Jedan od Sedamdesetorice. Srodnik apostola Pavla, kao što sam Pavle piše (Rm 16, 7), spominjući i svetu Juniju, pomoćnicu Andronikovu. Andronik bi postavljen za episkopa Panonije, no ne stanovaše na jednom mestu, nego propovedaše Jevanđelje po celoj Panoniji.“

„Kad mu je došla majka da ga zove natrag doma, on se ne htede ni javiti majci, no moljaše se Bogu za nju, da bi i nju Bog prosvetio istinom. I zaista, majka ne samo ne povrati svoga sina kući, nego se i sama ne povrati...“

„Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića.“

„Odgovori svetitelj: „Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u Njemu, i ostaću u Njemu, i neću prestati da ispovedam Njegovo sveto ime dokle je duh u telu mome.“

„Od mnogih dela svetog Epifanija, najpoznatije je Kovčežić, po grčki: Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.“

„Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski...“

„Jedan od dvanaest velikih apostola. Rodom bi iz Kane Galilejske. Na svadbu mu dođe Gospod Isus sa Materom i s učenicima. Kada nestade vina Gospod pretvori vodu u vino...“

„Ali, najvažnija su mu proročanstva o vaploćenju Boga, o začeću Presvete Djeve, o Jovanu Preteči, i o mnogim događajima iz života Hristova.“

„Spomen ovog velikog apostola i jevanđelista praznuje se 26. septembra. No 8. maja spominje se čudo projavljeno od groba njegova.“

„U vreme cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, pojavi se izjutra u devet sati Časni Krst nad Golgotom, prostirući se do iznad Gore Maslinske. Beše taj Krst svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostaviše svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Mnogi nevernici obratiše se veri Hristovoj, a tako isto i mnogi jeretici arijani ostaviše svoju zlobnu jeres i vratiše se Pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine. Tako se i ovom prilikom pokaza, da vera hrišćanska nije u mudrovanjima svetskim, po čulnom razumu ljudskom, nego u sili Božjoj, pokazanoj kroz čudesa i znamenja bezbrojna.“

„No u sedamdeset devetoj godini njegovog života popusti Bog na nj iskušenja teška kroz satanu, kao što je sve potanko opisano u Knjizi Jova...“