"Beše Matej, sin Alfejev, najpre carinik (tj. zakupac i skupljač poreza, ili mitar), i kao takvoga vide ga Gospod u Kapernaumu i pozva: hajde za mnom. I ustavši otide za njim (Mat. 9, 9)...”

"Sudija im pripreti smrću, ako se ne pokore naredbi carskoj o poklonjenju idolima. Odgovoriše mu sveti mučenici Hristovi: “Ako se pokorimo naredbi carskoj, propašćemo, ma nas ti i ne ubio.”

"Rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andreja. Od malena naučen Sv. Pismu Filip se odmah odazva pozivu Gospoda Isusa i pođe za Njim (Jov. 1, 43).”

"Posla misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; suzbi simoniju u crkvi zbacivši mnoge episkope – simoniste; raširi milosrdnu delatnost crkve; napisa naročiti čin svete Liturgije; postidi jeretike; izobliči caricu Evdoksiju; rastumači Sveto Pismo svojim zlatnim umom i jezikom, i ostavi crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda.”

"Dogodi se da ga srete neka bedna udovica i poče mu govoriti o bedi svojoj. Pratioci patrijarhovi osetiše dosadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na službu, i posle službe može čuti tu ženu. Odgovori im sv. Jovan: “A kako će sad Bog mene poslušati, ako ja nju ne poslušam?”

“...Odgovori mu svetitelj: “Otadžbina mi je Misir, ime mi je Mina, bio sam oficir, no videći idolopoklonstvo odrekoh se vaših počasti. Sad dođoh da pred svima objavim Hrista moga kao Boga istinitoga, da bi i Ovaj mene objavio kao slugu Svoga u carstvu nebeskom...”

“Sv. Olimp i Rodion behu sledbenici apostola Petra; i kada Petar postrada, postradaše i oni, jer po zapovesti Neronovoj biše obezglavljeni...”

“Ova dva divna muža behu mučena za ime Hristovo u vreme cara Dioklecijana. Behu bijeni veoma, a zatim žeženi na lesi železnoj...”

“Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga angela hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se sve ogromno mnoštvo angela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka.”

“Kada behu na putu, jedne noći javi se neko Jeronu u belom odelu i reče mu: “Evo, Jerone, javljam ti spasenje: nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego ćeš za Cara nebesnog podvig svršiti i skoro k Njemu preći da primiš od Njega čest i slavu.”