"Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; po tom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne. Apostoli uzeše kovčeg s telom njenim, od koga izlazaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu sv. Joakima i Ane.“

"No od svih njegovih proročanstava najvažnije je proročanstvo o Mesiji, naročito o mestu rođenja Njegova. On je Vitlejem imenovao mestom rođenja Mesije, kojemu su ishodi od početka, od vječnih vremena.“

"Nag pred carem reče Ipolit caru: „Nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!“ Tada ga protegoše po zemlji i šibaše nemilosrdno, a Ipolit samo vikaše: „Hrišćanin sam!“

"Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: „O idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!“