Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom. Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne

Prestavi se mirno Gospodu, u XVI veku, ostavivši svoje cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjega. Čudesa na grobu sv. Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani, i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim.

Prva dvojica behu od Sedamdeset apostola, a poslednja beše kći nekoga cara sa ostrva Krfa. Jasona i Sosipatra spominje apostol Pavle (Rim. 16, 21) i naziva ih rođacima svojim. Jason je bio rodom iz Tarsa kao i sam apostol Pavle, a Sosipater iz Ahaje.

Jedan od Sedamdeset apostola. Bi sin Kleopin, a Kleopa opet bi brat Josifa, obručnika Presvete Bogomatere. Videvši čudesa Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, poverova Simeon, i bi ubrojan u Sedamdeset apostola.

Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322. god. Njegovi klirici, po ukazanju angela Božjega, nađoše mu telo blizu grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoću ribarskih mreža, i preneše u Amasiju...

Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, Njegova čudesa i život Njegov. Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito.

Kada bi optužen kao hrišćanin, on smelo stade pred cara, baci preda nj svoj vojnički pojas, i javno ispovedi Hrista Gospoda. Bi mučen raznim mukama, šiban, gvožđem strugan, svećama opaljivan. No on ne podleže tim smrtonosnim mukama, no javi se živ i zdrav...

Kada i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu. Među ovima beše i žena careva Aleksandra, i glavni žrec Atanasije, i zemljodelac Glikerije, i Valerije, Donat i Terina...

Majka mu Marija beše bogata udovica i nameravaše svoga sina posvetiti vojnome zvanju. Ali joj se javi u snu sv. Đorđe i izvesti je, da je Teodor namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom...

Između mnogih čudesa zapamćeno je i to, da je jedna bedna udovica, kojoj beše umro jedinac sin, uzela iz crkve ikonu sv. Januarija i položila na svoga mrtvog sina ridajući i moleći se svetitelju. I sin joj ožive.

Spavao je na kamenju — da bi samo manje sna imao — išao je vazda gologlav, i odevao se u jednu haljinu od kostreti, zbog čega je i prozvan Trihin ili Kostret.