"Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu."

„U vreme gonjenja hrišćana od strane Julijanove, sveti Jevsevije skide sa sebe svešteničke rase a obuče se u vojničko odelo, te pod vidom vojnika obilazaše gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, svuda utvrđujući veru pravoslavnu i postavljajući potrebne jereje i đakone i ostale klirike, a ponegde i episkope“.

„Iz usta mučenika“, rekao je Zlatoust, „ishodio je sveti glas, i zajedno s glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka“. I još: „Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će on (demon) nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara“.

"Njegove „bogoduhnovene reči kao munja zasijaše po svemu svetu“.

"Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: „Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev“ (Jd 1, 1)“.

"A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih. To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: „U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha“.

"Za sve vreme mučenja oni se moljahu Bogu s blagodardnošću za muke: „O slatki Isuse, ove su nam muke slatke zbog ljubavi Tvoje!“.“

"Drugi put je, opet, posadio suho šiblje od loze, i loza je ozelenela i u svoje vreme plod donela.“

"No Bog koji ne gleda ko je ko po spoljašnjosti nego po čistoti srca, i koji je i Mojseja i Davida uzeo od ovaca i postavio ih za vođe naroda, izabrao je ovoga Amosa za svog proroka.“

"Živeo na devet stotina godina pre Hrista. Kada je Gospod hteo uzeti k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrije ovome, da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula.“

"...u desetoj godini ona je toliko bila puna božestvenog razuma i blagodati Svetoga Duha, da je s velikom silom i revnošću propovedala Hrista svojim drugaricama.“

"„A najviše“, reče Onufrije, „hranim se i pojim slatko rečima Božjim“. Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovori pustinjak, da mu angel Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga...“