"Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: „Ti su Hristos, Sin Boga živoga“ (Mt 16, 16)."

"Od moštiju ovih mučenika isceli se od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izleči se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka."

"Beše Sampson lekar milosrdan i bezmezdan, i davaše bolesnicima lekove i za telo i za dušu, savetujući svakoga da ispunjava propise vere hrišćanske."

"Jednom je uzeo žara na ruku, metnuo tamjan, i okadio cara, bez ikakve povrede ruke svoje. Videći to, car mu se pokloni do zemlje."

"Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću."

"U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on, budući nem, napisa, na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik, i on poče govoriti..."

"Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu."

„U vreme gonjenja hrišćana od strane Julijanove, sveti Jevsevije skide sa sebe svešteničke rase a obuče se u vojničko odelo, te pod vidom vojnika obilazaše gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, svuda utvrđujući veru pravoslavnu i postavljajući potrebne jereje i đakone i ostale klirike, a ponegde i episkope“.

„Iz usta mučenika“, rekao je Zlatoust, „ishodio je sveti glas, i zajedno s glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka“. I još: „Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će on (demon) nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara“.

"Njegove „bogoduhnovene reči kao munja zasijaše po svemu svetu“.

"Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: „Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev“ (Jd 1, 1)“.

"A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih. To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: „U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha“.