“Jednom kada htede izagnati zlog duha iz nekog ludog čoveka, moljaše ga zli duh da ga ne izgoni. “Daću ti ja drugog čoveka, u koga možeš ući i u njemu obitavati”, reče mu Partenije. Upita zli duh: “Ko je taj čovek?” “Ja sam taj čovek”, odgovori mu svetitelj, “uđi i obitavaj u meni!” Čuvši to, zli duh pobeže kao ognjem opaljen, vičući: “Kako bih ja mogao ući u dom Božji?!”

“Učenik svetog Jovana Bogoslova, koji ga i posveti za episkopa grada Smirne.”

“Po tom joj sudija ponovo posavetuje, da se odrekne Hrista, i da tako izbegne dalje muke, na što nevesta Hristova odgovori: “Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama.”