"Razjaren car naredi, te mu jezik odsekoše. No Anikita silom Božjom i dalje govoraše. Tad pustiše lava na njega, no lav se umiljavaše oko njega. U tom času Herkulov hram pade. Fotije, srodnik Anikitin, videći čudesa i trpljenja Anikitina, poljubi Anikitu, objavi sebe za hrišćanina i doviknu caru: „O idolopokloniče, postidi se, bogovi su tvoji ništavila!“

"Kada ga bijahu gvozdenim motkama Evpl rugajući se reče sudiji mučitelju: „Bezumniče, zar ne vidiš da su ove muke za mene kao paučina zbog Božje pomoći? Ako možeš pronađi druge, ljuće, jer su ove kao igračka.“

"Najzad metnuše Lavrentija naga na gvozdenu lesu, i podložiše oganj. Pekući se na ognju sv. Lavrentije zahvaljivaše Bogu i rugaše se caru zbog neznaboštva.“

"U početku beše Matija pribrojan u Sedamdeset manjih učenika Hristovih, no po Vaskresenju Gospoda, pošto mesto Jude izdajnika bi upražnjeno, apostoli kockom izabraše ovoga Matiju na mesto Judino za jednoga od Dvanaest velikih apostola (Dela Ap. 1, 23).“

"Kako se ne hte pokoriti dekretima carskim o izbacivanju ikona iz crkve, to i on bi, s drugim pravoslavnim episkopima, poslat u izgnanstvo...“

"Kada dođe u te predele Julijan Odstupnik, ču za Dometija, pa posla ljude, koji ga zazidaše u pećini živa sa dva njegova učenika. Tako skonča ovaj Božji svetitelj 363 god. i preseli se u carstvo Božje...“

"Dotle je Gospod mnogo puta pokazao učenicima božansku moć Svoju, a na Tavoru im je pokazao božansku prirodu Svoju. To viđenje Božanstva Njegovog i slišanje nebeskog svedočanstva o Njemu kao Sinu Božjem trebalo je da posluži učenicima u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega i Njegovu krajnju pobedu.“

"Vojevao pri caru Konstantinu i video krst, koji se javio Konstantinu.“

"Kada i oni behu optuženi kod cara, oni se skloniše na jedno brdo iza Efesa, zv. Ohlon, i tu se skriše u nekoj pećini. Kad to car sazna, naredi, da se pećina zazida. Bog pak po dalekosežnom promislu Svome pusti na mladiće jedan čudnovat i dugotrajan san...“

"Dalmat se predavaše postu ponekad i do 40 dana. I postom pobedi nevidljivu silu demonsku.“

"Tada mošti sv. Stefana behu svečano prenete na Sion i tu česno sahranjene, a mošti ostalih iznesene na jedno brdo više pećine, i tu u jednoj crkvi položene. Mnoga iscelenja bolesnika dogodiše se toga dana od moštiju sv. Stefana.“