„Kada ih oholi Prisk upita, zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše „i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti...“

„I imaše um neprestano uzdignut i udubljen u Boga, a na prsima pod odelom držaše ikonu Sv. Bogorodice sa prevečnim Mladencem Hristom, stojećeg i držećeg krsta u rukama Svojim...“

„628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti...“

„Htede sv. carica da sjedini pod jednim krovom i mesto Njegovog stradanja i mesto Njegove slave. No Jelena se predstavi Gospodu pre nego što taj veličanstveni hram bi dovršen...“

„Udaljio se u vreme gonjenja Dioklecijanova iz Italije u Vitiniju Azijsku, u mesto zvano Soreos, i tu mnoge preveo u hrišćanstvo, i sagradio im crkvu sv. Arhangela Mihaila...“

„Oklevetana od neke bludne device, kao da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira ona 7 godina provede prebijajući se po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice...“

„Posle ljutih mučenja vikne knez Minodori, izranjavljenoj i iskrvavljenoj: „Prinesi žrtvu bogovima!“ Na to odgovori sv. mučenica: „Zar ne vidiš: ništa drugo i ne činim nego svu sebe prinosim na žrtvu Bogu mojemu?“

„Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti. Bog im posla angela svoga, koji im objavi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu.“

„Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.“

„Mučitelji ga najpre tukoše, a po tom obesiše o drvo i strugaše gvozdenim četkama, a kada već beše na izdisaju staviše ga na oganj, gde Sozont sveti predade svoju svetu dušu Bogu...“

„U Frigiji beše jedno mesto zvano Honi (pogruženje) nedaleko od Jerapolja; i u tom mestu izvor vode čudotvorne...“