„Kada ga sudija poče savetovati, da se odreče Hrista, poče i Evlampije savetovati sudiju, da se on odreče lažnih idola i prizna Hrista kao jedinoga živoga Boga...“

„Sin Alfejev i jedan od dvanaest velikih apostola. Rođeni brat apostola i jevanđelista Mateja.“

„...I ta reč je toliko potrese i izmeni, da se ona na jedanput zgadi na samu sebe, ustraši Boga, pokaja za sve nečiste grehe svoje, i pripade sv. Nonu s molbom, da je krsti. „Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko...“

„Kada ih Antioh poče savetovati, da se odreknu Hrista, i da sebe spasu beščešća muka i smrti, odgovoriše ovi svetitelji: „I čest i beščešće, i život i smrt – sve je jedno onome ko ište carstva nebeskoga.“

„Na ime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I Toma uzviknu: Gospod moj i Bog moj! (Jov. 20).“

„Strahujući od beščešća sv. Haritina pomoli se Bogu, da joj primi dušu pre nego bi oni razvratnici oskvrnili njeno telo devojačko. I dok se klečeći moljaše Bogu, iziđe duša iz nje i preseli se u besmrtno carstvo Hristovo.“

„Bio drug sv. Dionisiju Areopagitu, i nešto posle Dionisija primio veru Hristovu od apostola Pavla. Docnije ga ovaj apostol postavi za episkopa Atinskog.“

„Svršivši školu filozofije u Atini ode u Misir da još uči. U to vreme jednoga dana izdahnu Gospod Hristos na krstu, i sunce pomrča, i bi tama i u Misiru 3 sata. Tada Dionisije uzviknu: „Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava.“

„Od onoga što je primao on je delio prosjacima, i to kad bi im dao izrugao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivaše Andrej sveti samo od Boga...“

„U četvrti sat noći pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokrivaše narod. Beše obučena u zlatokrasnu porfiru i sva blistaše u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama...“

„Ne uspevši u tome ništa Tiridat udari na Grigorija teške muke, i posle mnogih muka baci ga u jednu duboku jamu, ispunjenu svakim otrovnim gadom, da bi ga tako sasvim umorio. No Bog svevideći sačuva živa sv. Grigorija u toj jami punih 14 godina...“

„Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga.“