СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОПШТА ГИМНАЗИЈА
КАНТАКУЗИНА КАТАРИНА БРАНКОВИЋ

Свијет којем данас свједочимо путем најразноврснијих медија и средстава комуницирања не пружа одвећ топлу добродошлицу младом човјеку. Императиви тржишта и сведених материјалних вриједности увелике занемарују човјекову потребу за духовношћу и знањем. Постулирање обиљежја финансијске моћи као врхунских симбола среће доводи до привидног осјећаја задовољства, али без трајно успостављене хармоније. Најрањивији су управо адолесценти чије је разумијевање обојано веома психолошки динамичним периодом живота. Млади су вођени потребом за припадањем и прихваћањем од стране вршњачка па врло често доносе веома ризичне животне одлуке. Повијесно посматрано, улога школе као традиционалног ауторитета редефинирана је и у сталном је иновирању и осмишљавању нових, подстицајнијих образаца комуницирања између особља и ученика. Крајњи циљ је интерактивно сазнавање и учење не само конкретног градива већ и усвајање здравог и изграђујућег погледа на свијет и људе око себе који је и најважнији увјет сазријевања младог човјека. Управо у том смислу изворно кршћанско поимање одгоја подразумијева ход ка савршенијем, изграђивање и храњење, тј. „питање" добром науком прожетом љубављу. Тако образован човјек није само онај који је стекао и влада знањем из разних области, јер Знање надима, а љубав изграђује ( 1 Кор. 8.1. ), већ онај који се одважио да обнавља и обликује образ Божји у себи по којем је створен.

Тим професора овдје је да својим ученицима интерпретира како знање за које су надлежни, тако и животне сфере у којима се знање може и мора примјењивати. У том смислу важно је користити се свим сувременим средствима и методама учења која ће у завршници довести до лакшег усвајања градива. Предност наше гимназије је у кадру, младости, ентузијазму, интердисциплинарности и склоности к иновацијама. То су уједно актуалне тенденције у знанственој теорији и пракси које, уосталом, чекају наше гимназијалце. Након гимназије слиједи један сасвим друкчији систем учења и залагања у којем су битно самосталнији, али за који се већ овдје морају припремати. Управо је ту важна улога професора који потичу своје ђаке на самостално сагледавање проблема, мисаоне експерименте те доношење властитих судова.

Крајњи циљ гимназијског образовања јест настајање генерација академских грађана који ће кроз извјесно вријеме одлучивати како о властитој, тако и о судбинама других људи. Један дио доприноса у омјеру њихова успјеха свакако заузимају дани које су ове генерације провеле у усвајању знања и свладавању вјештина захваљујући труду њихових професора. У Српској православној гимназији Кантакузина Катарина Бранковић свакако се може обећати ентузијазам и воља за напредовањем у сталном обнављању метода и средстава учења у складу са сувременим токовима као и у додатном залагању свог наставног кадра који је ту да мотивира ученике за постизање високих резултата. Под тим залагањем подразумијева се и сензибилизираност за изазове с којима се сусрећу млади припадници мањина. Можемо потврдити да наши гимназијалци од нас одлазе као оснажене личности које разумију и конзумирају своја права и обвезе. Но с друге стране, Школа ради према важећем плану и програму Министарства знаности, образовања и спорта Републике Хрватске што је чини отвореном и квалифицираном за све заинтересиране ученике без обзира на њихову националну, вјерску или коју другу припадност. Најбољу препоруку за школовање у Српској православној опћој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић пружају резултати и успјеси наших ученика тијеком редовног школовања у нашој школи, али и приликом уписа на жељене факултете.

Захваљујући визији и конкретној помоћи Оснивача, Његовог Високопреосвешенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Г. Јована и Црквене опћине загребачке путем стипендирања ученика, ђаци су у могућности потпуно растерећено приступити наставном градиву имајући задатак да постигну максимум у учењу. Тиме се омогућава мотивацијска атмосфера и позитиван контекст у којем ђаци живе и раде.

директор
протојереј-ставрофор Слободан Лалић