СРПСКА ПРАВОСЛАВНА
ЦРКВЕНА ОПШТИНА МАРИБОР

Распадом Аустро-угарске монархије 1918. године, територија данашње Словеније, па и град Марибор, улазе у састав Краљевине СХС. Од тада се у Марибор почео досељавати и православни живаљ. По попису из 1921. године у Марибору је живело 30.622 становника, а од тога 20.759 Словенаца и 2.516 Срба и Хрвата. У град Марибор најпре се досељавају православни војници. Управо се у касарни краља Александра I у Мељу и оснива прва православна капела. Одбор српске православне Црквене општина у Марибору већ 19. 11. 1921. године упућује прву молбу Градском магистрату у Марибору тражећи пригодно земљиште од 1000 квадратних метара за грађење своје богомоље. Молбе су упућиване и следећих година, да би девет година касније оне добиле и епилог. Наиме, одређен је парк на Југословенском тргу, преко пута Реалке и то бесплатно.

Освећење камена темељца новога храма извршио је загребачко- љубљански Митрополит Доситеј, потоњи свештеномученик, дана 12. 08. 1934. Тим поводом мариборски “ Вечерник“ пише да је ово била прва посета Митрополита Доситеја Марибору, као и да ће храм бити сазидан у српско- византијском стилу. За свог патрона православни мариборчани узимају св. кнеза Лазара.О овом догађају извештавао је детаљно и мариборски “ Вечерник“. Он доноси да је Његово Високопреосвештенство допутовао возом дан раније. Дочекали су га председник ЦО Марибор господин Јакоб Перхавец са верним народом, као и мариборски градоначелник др. Липолд. Митрополит је у капелици одржао кратку молитву и беседу, а потом је са пратњом преноћио у “ Орлу“. Сутрадан је одржао свети чин, коме су присуствовали, поред мноштва народа, и представници градских и војних власти. Краља је заступао бригадни генерал Светислав Хаџић. Освећење крстова храма извршено је 4. августа 1938. године, а “ Вечерник“ бележи и прво венчање у новом храму 4. августа 1939. године.

У току окупације мариборски храм дели судбину надлежног Митрополита. Године 1941. био је порушен до темеља, а након рата земљиште је национализовано. Након тога наступа један тежек период у животу ЦО Марибор. Све потоње иницијативе за решавање богослужбеног простора су остале без одјека. Правослани су један период делили храм на Трубарјевој 1 са протестантима, а потом се богослужило и у малој музејској капелици. У тим просторима служили су гостујући свештеници из Вараждина, Загреба и Цеља. Управо у том периоду купљен је и црквени стан у Масариковој 18.

У мају 2005. године Митрополит загребачко- љубљански Јован поставља сталнога пароха о. Саву Косојевића . Од тада почиње активан црквени живот у Марибору. Годину дана касније Митрополија загребачко-љубљанска и ЦО Марибор купују некадашњу зграду водовода на Тржашкој 13, коју преуређује у богослужбени и становањски простор.

У децембру 2009. године купљен је и плац за изградњу новог храма, укупне површине 2500 метара квадратних. Плац се налази у непосредној близини црквених простора на Тржашкој 13. Жеља је да се, када се створе економски услови, овде подигне храм посвећен св. Ћирилу и Методију, а по угледу на храм Христа Спаса у Бањалуци. У новембру 2012. године Митрополит Јован поставља о. Милана Јовановића, ранијег пароха у Љубљани, за другог пароха у ЦО Марибор. Овом приликом се мариборским свештеницима поверавају и области Корошке и Прекомурја. У Корошкој се богослужи у римокатоличком храму у Равнама на Корушкој, а у Прекомурју у капелици Мајке Божије у Мурској Соботи (Ракичан).