Najveća epidemija
je glad

Na Vidovdan je Mitropolit Porfirije govorio o nekoliko vrsta epidemija sa kojima se današnji svet suočava i ukazao da se u žrtvi za Hrista nalazi lek za epidemiju mržnje.

U nedelju 28. juna, na Vidovdan,  Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije služio je Božanstvenu liturgiju u zagrebačkom Katedralnom hramu Preobraženja Gospodnjeg. Sasluživalo mu je sveštenstvo hrama. Posle Liturgije, kao i svake godine, služen je pomen za sve nevino postradale od Kosovskog boja do danas.

Nakon pročitane jevanđeljske perikope, besedio je protonamesnik Bogoljub Ostojić. Između ostalog, rekao je da su kosovski mučenici stajali na braniku ne samo svoje otadžbine, nego i svog hrišćanskog identiteta, onoga što je njih činilo ljudima i što im je davalo pravi smisao. Naši preci su naš putokaz. Njihovim putem ako budemo išli, doćićemo do Carstva Božijeg koje je naša večna i nebeska otadžbina, naš novi Jerusalim.

Po otpustu Liturgije, crkvenom sabranju se obratio Mitropolit koji je govorio o karakteru koji hrišćanska žrtva treba da ima: Žrtva koja izvire iz naše vere u Hrista afirmiše čitavo naše biće. Nasuprot tome, žrtva koju činimo iz sujete, kako bismo se pozicionirali u društvu, pa i kada je činimo da bismo sebe uzdigli na najviši presto u sopstvenom srcu, može biti pogubna po nas.

Istakao je neophodnost da se u vremenu epidemije držimo preporuka lekara i podsetio da je Crkva učinila sve što je mogla da se opasnost od epidemije smanji.

Mitropolit je govorio i o druge dve epidemije koje postoje u savremenom svetu – epidemiji gladi i epidemiji mržnje. Naveo je primer slike za koju je južnoafrički fotograf Kevin Karter svojevremeno dobio Pulicerovu nagradu. Na fotografiji se vidi sudanska devojčica, nepokretna i iznemogla od gladi, a iza nje lešinar koji čeka trenutak kada će se okomiti na nju. Mitropolit se pozvao na potpis fotografije u kom je glad nazvana najvećom epidemijom i rekao: Sigurna vakcina protiv te epidemije, od koje sedam hiljada dece svakodnevno umre, je hrana.

Govoreći o epidemiji mržnje, istakao je da smo mi ti koji trujemo prirodu u kojoj živimo, ali i svet oko sebe. Kada prinosimo sebe Hristu na žrtvu, onda se darujemo i svim ljudima. Kada tako radimo, nije moguće da budemo protiv bilo koga i tada imamo vakcinu protiv svake epidemije, rekao je.

Kosovski mučenici nisu stradali da bi sačuvali nacionalni identitet, istakao je Mitropolit. On je važan ali, ako postane glavna stvar u našim životima, i ako nije postavljen u kontekst našeg odnosa sa Bogom, nacionalni identitet postaje idol. Mučenici na Kosovu i mnogi posle njih su svoje živote  žrtvovali Hristu. Ta je žrtva bila istovremeno žrtva za bližnjeg, jer je bila obeležena krstom Hristovim.