Епископ Кирило на прослави Светог Саве горњокарловачког – патрона Епархије горњокарловачке

У храму Светог Николаја Мирликијског у Карловцу у четвртак, 16. јула 2026. године, отпочело је празновање Светог Саве горњокарловачког и 73 свештеномученика служењем празничног вечерњег богослужења.

Празничним вечерњим богослужењем началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки Г. Герасим уз саслужење Архимандрита Наума (Милковића), протопрезвитера Дарка Дугоњића и јерођакона Гедеона (Врањеша). По завршетку вечерње службе Архиепископ Герасим је свим присутнима заблагодарио на долазку и честитао празник Светог Саве горњокарловачког, заштитника Епархије горњокарловачке.

У петак, 17. јула текуће године Господње, са великом радошћу, благодарећи Богу, народ града Карловца и Епархије горњокарловачке заједно са својим архипастиром Његовим Високопреосвештенством Архиепископом горњокарловачким Г. Герасимом прославио је свога заштитника и небеског покровитеља Светог Саву горњокарловачког.

Торжественом литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Г. Кирило, уз саслужење домаћина – Архиепископа горњокарловачког Г. Герасима, протопрезвитера – ставрофора Душка Спасојевића (загребачко – љубљанска епархија), јеромонаха Саве (Јаковљевића), протопрезвитера – ставрофора Јеленка Стојановића, презвитера Марка Врањеша и јерођакона Гедеона (Врањеша).

По заамвоној молитви Његово Пресвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. кирило благословио је славске дарове колач и жито, који су принесени у славу Божију и у част Светог Саве горњокарловачког и 73 свештеномученика.

Пригодном бесједом окупљеним вјерницима се обратио Владика Кирило рекавши:

”Драги Владико Герасиме, часни оци, драга браћо и сестре.

Изузетна ми је част што ме је драги владика позвао да са вама, у овом дивном храму, украшеном и уљепшаном, како то само Бог даде људима да испуне, прославим са вама епархијску славу Горњокарловачке епархије, која је једна, може се рећи, од најстрадалнијих епархија наше Српске Православне Цркве. Могуће је, заједно са Митрополијом Црногорско-приморском, да је претрпјела највише за Христа. Тим ранама ми, наравно, и тугујемо али се и хвалимо, како каже апостол Павле: „Ми се хвалимо својим немоћима за Христа“, јер то је оно што човјек може да принесе Богу.

Јер, како каже у Јеванђељу, сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени. Знали су то сви Христови ученици, али то ни мало није био разлог да одустану од тог Христовог пута, јер су знали да без Крста и страдања нема Васкрсења, нема побједе над тим нашим главним непријатељима. Христос је извршио ту побједу једном за свагда, за све нас. Међутим, ми треба да учествујемо и у Крсту и у Васкрсењу Његовом. Дакле: „Ко хоће да иде за мном, нека узме свој крст и иде за мном.“ То су знали, наравно, свештеномученик Сава Горњокарловачки и његови свештеници, ђакони, народ који је остао вјеран Христу до краја. „Буди вјеран до смрти и даћу ти вијенац живота“, како каже Господ. То је свештеномученик Сава испунио до краја. Он је био пастир добри, који није оставио своју паству у најтежим тренуцима и није оставио цркве и манастире, него је подијелио судбину свога народа. Међутим, знао је он то да људи могу да нас лише и домова, и кућа, и овог земаљског живота, али не могу да нам узму Небо. И тако су они прешли у живот вјечни и из њихове крви, до дана данашњег, из крви мученика, рађа се Црква и обнавља се. Ево овако диван храм, имамо и владику са његовим свештенством овдје у Карловцу и Слава Богу, нама данас не пријете такве врсте гоњења, такве врсте страдања. Међутим, човјек у свом животу увијек има то мучење савјести. Увијек треба да се труди да исправља себе, да се труди да буде бољи и према себи и према свом ближњем, да израста у љубави Божјој, да пости. Пост је, кажу Свети Оци, бескрвно мучеништво; да пости, да се Богу моли не само за себе, него и за своје ближње, наравно, гледајући на авангарду тог свог подвига, а то су његов епископ и његови духовници, његово свештенство, који су авангарда сваког духовног подвига и подвига у Господу. Дакле, у том свом подвигу, наравно, треба гледати и на оне који су записани у житијима светих. Међу њима нам данас Црква предлаже свештеномученика Саву Горњокарловачкога. Дакле, гледајући на његове подвиге, на његове ријечи, на његово дјело, треба и ми да се трудимо у свом животу, да га подражавамо, да му сљедујемо и да претпостављамо Царство Небеско свему што је од овога свијета.

„Иштите најприје Царство Небеско, а остало ће вам се све додати.“

Нека би Господ дао, и свештеномученик Сава, и они други који су с њим пострадали, да се Црква наша обнавља, да узраста у Христу, да напредује и да рађа нове грађане Царства Небескога.

Амин, Боже дај.

Желим свако добро драгом архиепископу Герасиму, да многа и блага љета управља овом епархијом, на добро свога свештенства, монаштва и вјерног народа, и да се молимо Богу, да се он моли за све нас, јер сваки епископ са својом паством представља пуноћу Цркве Христове и његова молитва узлази директно пред Престолом Христовим за све људе који се налазимо у том Тијелу Цркве, чија је Глава Христос.

Многа и блага љета, долгоденствујте, благи и добри Владико.”

Извор: Епархија горњокарловачка