Епископ Кирило на прослави Светог Саве горњокарловачког – патрона Епархије горњокарловачке

17/07/2026

Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина

19/07/2026

Епископ Кирило на прослави Светог Саве горњокарловачког – патрона Епархије горњокарловачке

17/07/2026

Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина

19/07/2026

Седма недјеља по Духовима у Загребу

У Седму недјељу по Духовима, 19. јула, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је протојереј Ђорђе Филиповић, уз саслужење протојереја Бранимира Јокића.

Сабраном вјерном народу бесједом се обратио протојереј Ђорђе Филиповић, говорећи о вјери као темељу хришћанског живота и предуслову човјековог сусрета са Божијом благодаћу.

Подсјетио је да је Господ Исус Христос током свог земаљског живота исцјељивао болесне, враћао вид слијепима и васкрсавао умрле, откривајући тиме своју божанску силу. Ипак, нагласио је да је у многим јеванђелским догађајима управо вјера оних који су Му приступали била неодвојиви дио чуда. „Вјера да Христос може пружити помоћ у исцјељењу услов је да се догоди чудо и добије тражени благослов“, истакао је отац Ђорђе.

Као примјере такве вјере навео је римског капетана, за кога је Господ посвједочио: „Ни у Израиљу толике вјере не нађох“, затим жену Хананејку којој је рекао: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“, као и данашњи јеванђелски одломак о исцјељењу двојице слијепих, којима је Христос најприје поставио питање: „Вјерујете ли да могу то учинити?“, а потом им, након њиховог исповиједања вјере даровао исцјељење.

Говорећи о значају вјере, отац Ђорђе је казао да „вјера открива смисао и циљ човјековог живота и даје одговор на сва животна питања. Она нам пружа чврст ослонац у животу, рађа у нама божанску љубав, радост и мир, те ублажава бол, болест и тугу.“

Подсјетио је и на Господње ријечи: „Који узвјерује и крсти се, спашће се, а који не вјерује биће осуђен“, истичући да се истинска вјера пројављује кроз повјерење у Бога, покајање и живот по Јеванђељу.

Осврнувши се на примјер оца који је Господу довео свога болесног сина, отац Ђорђе је подсјетио на његову молитву: „Вјерујем, Господе, помози моме невјерју“, позвавши вјерне да и сами непрестано узносе ту молитву, молећи Бога да укрепи њихову вјеру, како би већ овдје на земљи задобили Његову помоћ и исцјељење, а у Царству небеском живот вјечни.