Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина

У Седму недјељу по Духовима, 19. јула, у манастиру Лепавина Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење братства манастира Лепавине и ђакона Миладина Андрића.

По прочитаном Светом јеванђељу, Преосвећени владика Кирило тумачачио је јеванђелски одломак о исцјељењу двојице слијепих и нијемог бјесомучника.

Подсјетио је да данашње јеванђеље доноси само дио Христових чуда, подсјећајући на ријечи светог апостола и јеванђелисте Јована да, када би се све што је Господ учинио записало, „ни у сами свијет не би стале написане књиге.“ Истовремено је нагласио да је цијели свијет око нас, али и у нама, свједочанство Божијег чудесног дјела.

„У овоме нашем животу све је чудо. Зар није чудо да се рађа нови живот? Зар нису чудо биљке, животиње, небо над нама и морални закон у нама? Чудо је и како се у нама рађа мисао, како говоримо, како ходамо. Све је то чудо, јер је овај свијет заиста чудесан.“

Говорећи о ограничености људског знања, владика је истакао да ни највећа научна достигнућа не могу објаснити тајну живота.

„Наука може да састави људско тијело од елемената, али одакле живот? Како то постаје живот? То не може објаснити без Бога.“

Истичући да су Свето писмо, светоотачко предање и живот Цркве најпоузданији путокази човјеку, позвао је вјерне да духовно знање траже у предању Цркве.

„Читајте Свето писмо, читајте Свете Оце, њихова житија и њихове поуке.“

Осврнувши се на данашње јеванђеље, владика Кирило је нагласио да Господ не чини чуда ради задивљивања људи, него ради њиховог спасења и укрепљења у вјери.

„Господ је најприје упитао слијепе: ‘Вјерујете ли да ја то могу учинити?’ Када су одговорили: ‘Вјерујемо, Господе’, тада се догодило чудо. Дакле, сва та чудеса врше се да би порасла наша вјера.“

Подсјетио је да се Божија чуда не престају дешавати ни данас, наводећи као примјер бројна исцјељења молитвама Светог Василија Острошког, али је нагласио да Господ увијек гледа на оно што је човјеку на спасење, а не само на његово тјелесно здравље.

У наставку бесједе владика је упозорио на опасности савременог доба, нарочито на некритичко прихватање идеја које човјека удаљавају од Бога и претјерану зависност од друштвених мрежа, посебно међу младима.

„Вјештачка интелигенција је као ватра и вода – добар је слуга, али зао господар. Не смије човјек дозволити да над њим господари нешто што је ниже од њега.“

Посебно је позвао родитеље да чувају дјецу и њихово духовно узрастање, подсјећајући да вријеме проведено у празним садржајима лишава човјека могућности да се посвети молитви, читању и добрим дјелима.

На крају бесједе, подсјетио је на примјер преподобног Сисоја Великог, чији је спомен Црква овог дана прославља, истичући његово дубоко смирење. Иако је био велики подвижник и чудотворац, Свети Сисоје је пред крај живота говорио да „још није поставио ни почетак покајања“, показујући да је смирење темељ сваког духовног живота.

Закључујући бесједу, владика је позвао сабране да се, попут двојице слијепих из данашњег јеванђеља, непрестано обраћају Господу ријечима: „Помилуј нас, Господе, Сине Давидов“, јер је вјера, како је нагласио, „онај бесцјени бисер који једини води у Царство небеско.“