Vladimirska ikona u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi

Ispred kapije hrama Hrista Spasa u Moskvi čekala nas je mati Justina. Upoznali smo je pre nekoliko godina, takođe ispred kapije, i to ispred manastirske kapije Svetog Gavrila Gruzijskog u Mcheti u Gruziji. Lidija i ja smo se mnogo obradovali kada smo saznali da ćemo ponovo sresti mati Justinu. Mati Justina često boravi u manastiru Svetog Serafima Sarovskog i to je veoma daleko od Moskve, ali ovih dana je boravila u Moskvi. Znamo da mati mnogo poštuje i Svetog Justina Popovića, a nikada nije bila u Srbiji da se pokloni moštima Svetog Justina koje se nalaze u manastiru Ćelije pored Valjeva. Lidija i ja smo se dosetili da pre polaska u Moskvu odemo u manastir Ćelije i da kupimo poklon za mati Jusinu koju ćemo posvetiti upravo nad svetim moštima Svetog Justina po kome mati Justina nosi monaško ime. Kada smo rekli mati Justini odakle dolazi poklon, ona je istog momenta kleknula ispred ikone i celivala svetiteljevu ikonu preklonivši svoja kolena pred ikonom. Osim ikone poklonili smo joj moju knjigu “Kako sam sreo duhovnog oca – arhimandrita Gavrila (Vučkovića)” za koju je mati rekla da će se potruditi da je pročita iako je knjiga na srpskom jeziku.

Zatim smo zajedno sa mati Justinom i sestrom Jovanom, koja je došla sa mati, ušli u hram Hrista Spasa i to prvo u kriptu hrama, a zatim i u glavni hram u kojem se nalazi mnogopoštovana Vladimirska ikona Presvete Bogorodice, koja je jedna od najpoštovanijih svetinja Ruske pravoslavne crkve. Ova čudotvorna ikona, se do nedavno nalazila u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi. Pre samo nekoliko meseci preneta je iz galerije u Hram Hrista Spasitelja i sada imamo priliku da joj se poklonimo, a upravo na toj prilici bili smo zahvalni samoj Presvetoj Bogorodici, jer ovo je veoma značajno za sav verujući narod.

Ikona se nalazi u posebnom postolju u kojem su osigurani posebni klimatski uslovi. Mi smo se poklonili neposredno pored postolja u kojoj se nalazi ova čuvena ikona koja je nastala u Konstantinopolju početkom 12. veka. Naslikao ju je nepoznati vizantijski ikonopisac. Međutim, predanje govori o starijem poreklu, prema kojem je lik Bogorodice sa Hristom naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, još u prvom veku na drvetu koji je povezan sa Svetom porodicom. Čudotovrna snaga ove ikone poznata je narodu Moksve, jer još davne 1395. godine kada se neprijateljska vojska naroda Tamerlan približavala Moskvi, nakon donošenja ikone vojska je odustao od napada na Moskvu. Zatim, 1480. godine pred kraj mongolsko-tatarske prevlasti nad Moskvom, vernici su se molili pred ikonom i tako spasili grad od neprijatelja. Isto tako, 1941. godine, Staljin je naredio da avion sa ikonom Bogorodice obleti oko Moskve, u trenutku dok se nemačka vojska približavala gradu i na čudesan način i tada je Bogorodica zaštitila Moskvu od neprijatelja.

Pošto je ikona, koja se decenijama nalazila u Tretjakovskoj galeriji, tek nedavno, i to u aprilu preneta je u Hram Hrista Spasa, Patrijarh ruski Kiril poklnonio se ikoni 8. septembra 2026. godine, samo mesec dana pre našeg dolaska. Iako je naš ovogodišnji dolazak u Moksvi povezan sa datumom održavanja foruma GDF 2026, postaja mi snažna veza sa datum, jer upravo nam je to omogućilo da posetimo Trojice-Sergijevu lavu u Sergijevom Posadu u navečerje praznika Svetog Sergija Radonješog i to na sam početak Foruma, a to je samo mesec dana nakon što se Vladimirkoj ikoni poklonio Patrojarh Kirilo gotovo nakon jednog veka provedenog u Tretjakovskoj galeriji gde nije bila izložena javnosti.

Pošto je ikona, koja se decenijama nalazila u Tretjakovskoj galeriji, tek nedavno, u aprilu 2026. godine, preneta u hram Hrista Spasitelja, Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril poklonio joj se 8. septembra 2026. godine, svega mesec dana pre našeg dolaska u Moskvu. Iako je naš ovogodišnji dolazak u Moskvu bio vezan za termin održavanja Globalnog digitalnog foruma GDF 2026, osetio sam snažnu vezu između datuma našeg putovanja i događaja koji su se upravo tada odvijali. Taj raspored nam je omogućio da posetimo Trojice-Sergijevu lavru u Sergijevom Posadu, u navečerje praznika Svetog Sergija Radonješkog, kao i da se poklonimo Vladimirskoj ikoni svegamesec dana nakon što je to učinio Patrijarh ruski. Tako je naše putovanje, određeno datumom jednog međunarodnog foruma, dobilo i jednu sasvim drugačiju, duhovnu dimenziju.

Nakon povratka iz Moskve nastavili smo dopisivanje sa mati Justinom. Posebno me je dirnulo što je mati Justina u poruci pomenula mog duhovnog oca, blaženopočivšeg arhimandrita Gavrila Lepavinskog, i napisala da čita knjigu koju sam joj poklonio, a koju sam posvetio svom duhovnom ocu. Mati Justina je napisala da su se neki od njenih učenika veronauke zainteresovali za moju knjigu, jer ih je privukla njena tema. Uz to su gledali i moj dokumentarno-putopisni film “Rusija – velika tajna“, koji je mati Justina prikazala učenicima. Deca su, zahvaljujući filmu, bolje upoznala istoriju svoje otadžbine, Svetu carsku porodicu Romanov, lepotu ruske prirode i veličanstvenost pravoslavnih manastira. Zamolio sam mati da mi detaljnije opiše kako su deca reagovala na film i kakve je utiske film ostavio na njih. Odgovorila mi je da su film gledali sa oduševljenjem, da su nakon projekcije razgovarali o njemu, a zatim zapisali svoja osećanja i utiske. Posebno mi je bilo zanimljivo što su deca pitala kako i zašto jedan Srbin toliko voli Rusiju, njene svetinje i pravoslavnu tradiciju. Mati Justina im je govorila o duhovnim i istorijskim vezama srpskog i ruskog naroda. Podsetila ih je da su mnogi Rusi, u vreme progona vere nakon revolucije, pronašli utočište upravo u Srbiji. Ponovo je pomenula i mog duhovnog oca, arhimandrita Gavrila Lepavinskog, rekavši da je, zahvaljujući njegovom blagoslovu i mom trudu uloženom u stvaranje filma, deci omogućeno da dublje upoznaju istoriju svoje otadžbine, Svetu carsku porodicu i veličanstvenost pravoslavnih manastira. Mati Justina je svojim učenicima poslala i link za film “Rusija – velika tajna“, tako da su deca mogla da ga pogledaju kod kuće sa svojim roditeljima. Mati Justina je na kraju poruke zaključila da će ova deca, zahvaljujući projekciji mog filma, pamtiti srpski narod i njegovu ljubav prema ruskim svetinjama.

Izvor: Zapisi i reportaže