Прослављена слава храма у Сиску

Слава храма у Сиску, Преподобна мати Параскева – Света Петка прослављена је Светом литургијом у уторак, 27. октобра. Свету литургију служили су јереји Угљеша Пилингер, парох вараждински и Немања Ђурић, парох сисачки.

Говорећи о животу Свете Петке, отац Немања је навео да је она потицала из имућне породице и да је имала све предиспозиције за угодну будућност. Али, она се опредјелила за Христа, бирајући вјечно и небеско умјесто пролазног и трулежног.

„Света Петка је оставила све што је имала још у раној младости, замонашила се, отишла у пустињу и живјела у суровим условима. Непрестано је постила и молила се и Господ је учинио благодаћу својом да буде света, да у њој борави благодат Божја и да се кроз њу сила и љубав Божја њеним молитвама преноси на све оне који јој се с молитвама обраћају“, навео је јереј Ђурић.

Литургијско сабрање у Сиску увеличали су и поклоници из Градишке које је предводила попадија Госпана Ђурић, а они су ове године заједнички били и кумови славе.

Заједничарење је настављено за трпезом љубави у парохијској сали. Била је ово прилика и да се обиљежи завршетак радова на парохијској кући, која је била оштећена у земљотресу који је ово подручје погодио 2020. године.

Након славског ручка окупљени вјерници отишли су и на Дјечје гробље у Сиску гдје су се помолили Светој дјеци мученицима јастребарским и сисачким.

Славском сабрању присуствовала је и Аленка Љубешић, прочелница за опште послове и друштвене дјелатности Града Сиска.

Вјерници из Градишке светињи у Сиску на поклон су донијели икону Свете Петке коју су за овај храм узели током поклоњења моштима свете Петке у Јашију у Румунији.

Гробљанска капела Свете Петке – Параскеве саграђена је 1895. године, поправљена 1934. а срушена у Другом свјетском рату 1941. године. У капели се служило до 1921. године када је формирана парохија и покренута акција од стране Петра Теслића за изградњу храма у Сиску. Други свјетски рат прекинуо је започету акцију изградње храма. У самом Сиску Црквена општина данас има двије зграде. Матичне књиге од 1949. године, чувају се у парохијској канцеларији.

Невена Максимовић