Владимирска икона у храму Христа Спаситеља у Москви

Испред капије храма Христа Спаса у Москви чекала нас је мати Јустина. Упознали смо је пре неколико година, такође испред капије, и то испред манастирске капије Светог Гаврила Грузијског у Мцхети у Грузији. Лидија и ја смо се много обрадовали када смо сазнали да ћемо поново срести мати Јустину. Мати Јустина често борави у манастиру Светог Серафима Саровског и то је веома далеко од Москве, али ових дана је боравила у Москви. Знамо да мати много поштује и Светог Јустина Поповића, а никада није била у Србији да се поклони моштима Светог Јустина које се налазе у манастиру Ћелије поред Ваљева. Лидија и ја смо се досетили да пре поласка у Москву одемо у манастир Ћелије и да купимо поклон за мати Јусину коју ћемо посветити управо над светим моштима Светог Јустина по коме мати Јустина носи монашко име. Када смо рекли мати Јустини одакле долази поклон, она је истог момента клекнула испред иконе и целивала светитељеву икону преклонивши своја колена пред иконом. Осим иконе поклонили смо јој моју књигу “Како сам срео духовног оца – архимандрита Гаврила (Вучковића)” за коју је мати рекла да ће се потрудити да је прочита иако је књига на српском језику.

Затим смо заједно са мати Јустином и сестром Јованом, која је дошла са мати, ушли у храм Христа Спаса и то прво у крипту храма, а затим и у главни храм у којем се налази многопоштована Владимирска икона Пресвете Богородице, која је једна од најпоштованијих светиња Руске православне цркве. Ова чудотворна икона, се до недавно налазила у Третјаковској галерији у Москви. Пре само неколико месеци пренета је из галерије у Храм Христа Спаситеља и сада имамо прилику да јој се поклонимо, а управо на тој прилици били смо захвални самој Пресветој Богородици, јер ово је веома значајно за сав верујући народ.

Икона се налази у посебном постољу у којем су осигурани посебни климатски услови. Ми смо се поклонили непосредно поред постоља у којој се налази ова чувена икона која је настала у Константинопољу почетком 12. века. Насликао ју је непознати византијски иконописац. Међутим, предање говори о старијем пореклу, према којем је лик Богородице са Христом насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, још у првом веку на дрвету који је повезан са Светом породицом. Чудотоврна снага ове иконе позната је народу Моксве, јер још давне 1395. године када се непријатељска војска народа Тамерлан приближавала Москви, након доношења иконе војска је одустао од напада на Москву. Затим, 1480. године пред крај монголско-татарске превласти над Москвом, верници су се молили пред иконом и тако спасили град од непријатеља. Исто тако, 1941. године, Стаљин је наредио да авион са иконом Богородице облети око Москве, у тренутку док се немачка војска приближавала граду и на чудесан начин и тада је Богородица заштитила Москву од непријатеља.

Пошто је икона, која се деценијама налазила у Третјаковској галерији, тек недавно, и то у априлу пренета је у Храм Христа Спаса, Патријарх руски Кирил поклнонио се икони 8. септембра 2026. године, само месец дана пре нашег доласка. Иако је наш овогодишњи долазак у Моксви повезан са датумом одржавања форума ГДФ 2026, постаја ми снажна веза са датум, јер управо нам је то омогућило да посетимо Тројице-Сергијеву лаву у Сергијевом Посаду у навечерје празника Светог Сергија Радоњешог и то на сам почетак Форума, а то је само месец дана након што се Владимиркој икони поклонио Патројарх Кирило готово након једног века проведеног у Третјаковској галерији где није била изложена јавности.

Пошто је икона, која се деценијама налазила у Третјаковској галерији, тек недавно, у априлу 2026. године, пренета у храм Христа Спаситеља, Патријарх московски и све Русије Кирил поклонио јој се 8. септембра 2026. године, свега месец дана пре нашег доласка у Москву. Иако је наш овогодишњи долазак у Москву био везан за термин одржавања Глобалног дигиталног форума ГДФ 2026, осетио сам снажну везу између датума нашег путовања и догађаја који су се управо тада одвијали. Тај распоред нам је омогућио да посетимо Тројице-Сергијеву лавру у Сергијевом Посаду, у навечерје празника Светог Сергија Радоњешког, као и да се поклонимо Владимирској икони свегамесец дана након што је то учинио Патријарх руски. Тако је наше путовање, одређено датумом једног међународног форума, добило и једну сасвим другачију, духовну димензију.

Након повратка из Москве наставили смо дописивање са мати Јустином. Посебно ме је дирнуло што је мати Јустина у поруци поменула мог духовног оца, блаженопочившег архимандрита Гаврила Лепавинског, и написала да чита књигу коју сам јој поклонио, а коју сам посветио свом духовном оцу. Мати Јустина је написала да су се неки од њених ученика веронауке заинтересовали за моју књигу, јер их је привукла њена тема. Уз то су гледали и мој документарно-путописни филм “Русија – велика тајна“, који је мати Јустина приказала ученицима. Деца су, захваљујући филму, боље упознала историју своје отаџбине, Свету царску породицу Романов, лепоту руске природе и величанственост православних манастира. Замолио сам мати да ми детаљније опише како су деца реаговала на филм и какве је утиске филм оставио на њих. Одговорила ми је да су филм гледали са одушевљењем, да су након пројекције разговарали о њему, а затим записали своја осећања и утиске. Посебно ми је било занимљиво што су деца питала како и зашто један Србин толико воли Русију, њене светиње и православну традицију. Мати Јустина им је говорила о духовним и историјским везама српског и руског народа. Подсетила их је да су многи Руси, у време прогона вере након револуције, пронашли уточиште управо у Србији. Поново је поменула и мог духовног оца, архимандрита Гаврила Лепавинског, рекавши да је, захваљујући његовом благослову и мом труду уложеном у стварање филма, деци омогућено да дубље упознају историју своје отаџбине, Свету царску породицу и величанственост православних манастира. Мати Јустина је својим ученицима послала и линк за филм “Русија – велика тајна“, тако да су деца могла да га погледају код куће са својим родитељима. Мати Јустина је на крају поруке закључила да ће ова деца, захваљујући пројекцији мог филма, памтити српски народ и његову љубав према руским светињама.

Извор: Записи и репортаже