Владика Лаврентије упокојио се у Господу

Један од најплоднијих архијереја Српске Православне Цркве, први епископ западноевропске епархије, владика шабачко-ваљевски, а потом и шабачки Лаврентије, упокојио се у 55. години архијерејске службе

Владика шабачки Лаврентије, најстарији епископ Српске Православне Цркве, упокојио се у Господу у Шапцу, у недјељу 23. јануара, у 87. години живота.

Блаженопочивши владика рођен је на Светог Саву, 27. јануара 1935. године, у Богоштици код Крупња. Завршио је гимназију у Лозници, богословију Светог Саве и Православни богословски факултет у Београду.

Замонашен је 1958. године у манастиру Крушедол на Фрушкој гори. У Сремским Карловцима исте године рукоположен је у чин јерођакона.

У чин јеромонаха рукоположен је 1961. године у Београду. Постављен је за економа богословије Светог Саве и за духовника цркве Ружице на Калемегдану.

Православље и Вјерско-добротворно старатељство

На позив Митрополита сарајевског Нектарија, отишао је, 1962. године, на Купрешку висораван, гдје је обнављао вјерски живот и цркву у Вуковску.

Наставник у обновљеној богословији у манастиру Крка постао је 1964. године, а 1967. године изабран је за викарног Епископа патријарха српског Германа. У Саборној цркви у Београду хиротонисан је за епископа са титулом моравички 16. јуна 1967.

Исте године покренуо је лист Православље чији је био први уредник. Организовао је Вјерско добротворно старатељство при Архиепископији београдско-карловачкој и неуморно радио на формирању хорова, фолклорних група, драмске секције, али и одржавању бесплатних допунских часова ученицима.

Предводио је делегацију Српске Православне Цркве на Четвртој скупштини Свјетског савјета цркава, 1968. године, у Упсали (Шведска). Тада је и изабран за члана Централног комитета ове организације.

Епископ западноевропски

За епископа новоосноване Епархије западноевропске изабран је на ванредном засједању Светог архијерејског сабора 30. марта 1969. године.

Због недостатка храмова (постојали су само у Бечу, Паризу, Бирмингему и Лидсу), служио је упротестантским и католичким храмовима, прије или послије њихових богослужења.

Временом, почеле су да се формирају парохије у већим градовима, а уз њих и хорови, кола српских сестара и фолклорне групе. Почело се и са куповином или градњом цркава широм епархије.

Владика Лаврентије је 1971. године, у Диселдорфу, основао штампарију Острог. У њој су се, поред других књига и црквених календара, штампала и сабрана дјела светог владике Николаја (Велимировића). Ова издања су од посебног значаја, јер у то вријеме у Југославији је све у вези са епископом Николајем било ”неподобно”.

Владика Лаврентије био је дугогодишњи члан Европског и блискоисточног Библијског друштва, предсједник Библијског друштва Србије, али и дугогодишњи предсједник српско-немачког друштва за сарадњу.

У шабачко-ваљевској и шабачкој епархији

За Епископа шабачко-ваљевског изабран је 25. јуна 1989. године.

Током његовог управљања Епархијом шабачко-ваљевском подигнуте су бројне нове богомоље, док су старе обновљене. Изграђени су нови парохијски домови, а заживело је и тринаест нових манастира. У Шапцу је 1993. године отворио кухињу за сиромашне.

На приједлог епископа Леврентија, епархија шабачко-ваљевска, 2006. године, подјељена је на двије – шабачку, чији је постао први епископ, и ваљевску.

Носилац је ордена Светог Саве првог степена који му је 2017. године додјељен поводом 50 година архијерејске службе, али и ордена Предсједника Републике Аустрије за ширење хришћанских и међуљудских односа српског и аустријског народа и за исказану бригу за православне Србе у Аустрији. Био је и почасни грађанин њемачког града Хилдесхајма.

Блаженопочивши владика говорио је енглески, њемачки и руски језик.

П.К. по eparhija-sabacka.com