Ugledajmo se na Svetu Petku

Posteći, praštajući, moleći se i pričešćujući proslavljamo ne samo svetitelje i Boga, nego i sebe same, rekao je otac Venijamin

U srijedu, 14/27. oktobra proslavljena je slava manastira Prepodobne Petke – Paraskeve u Zagrebu. Svetu liturgiju u kapeli Svetog Save služili su protosinđel Venijamin (Kovačić), sabrat manastira, i jerej Đorđe Filipović. Oni su prije otpusta bogosluženja izvršili i čin osvećenja slavskih darova. Na Liturgiji je učestvovalo pedesetak vjernika za koje je manastirsko bratstvo pripremilo slavsko posluženje.

U Carstvu nebeskom su svi oni koji su spašeni, ali i svi mi koji se spasavamo

U besjedi, po završetku Božanstvene liturgije, otac Venijamin je podsjetio okupljene da postoje hrišćanske zajednice koje ne priznaju svetitelje, niti im se mole, jer smatraju da jedino Gospod prima molitve i da se samo Njemu treba molitveno obraćati. Kazao je, međutim, da iskustvo i predanje Pravoslavne crkve proizilaze iz liturgijskog doživljaja svijeta i Boga. ”Liturgija je spoj istorije i budućeg veka koji dolazi. Ona je ikona Carstva nebeskog ovde na zemlji. U tom Carstvu su svi oni koji su spašeni, ali i svi mi koji se spasavamo. Zato se svetima molimo i spominjemo dan kada su se predstavili iz ovoga sveta i prešli u večni i blaženi život”, rekao je.

Otac Venijamin je istakao da hrišćani treba da se ugledaju na život svetitelja, na njihovu vjeru i podvig. ”Sveta Petka se dugi niz godina podvizavala u palestinskoj pustinji u krajnjoj oskudici, u molitvi i postu. Od nas se ne traži da idemo u pustinju, ali treba da se, koliko možemo, ugledamo na nju i druge svetitelje, da držimo postove koje je Crkva propisala, da se pričešćujemo, da praštamo jedni drugima, da se molimo jedni za druge. Čineći tako, mi ćemo na najbolji način proslaviti ne samo svetitelje i Boga, nego i sebe same”, kazao je otac Venijamin.

Sveti Dositej zagrebački: ”Kad god sam se pomolio svetoj Petki, uvek je pomogla”

Manastir svete Petke nalazi se na imanju koje je zagrebačkoj crkvenoj opštini zavještao Đuro Avirović (+1890), crkveni odbornik i dobrotvor. Osveštao ga je 1936. godine sveti Dositej, prvi mitropolit zagrebački, a u njemu su u početku živjele monahinje, Ruskinje i Srpkinje. Ubrzo po osnivanju, u manastiru su dom pronašla siročad o kojoj se mitropolit lično starao, dok je, za vrijeme Drugog svetskog rata, u toj svetinji živjelo sedam srpskih djevojčica, spasenih iz logora smrti.

Podsjećamo i na riječi koje je sveti Dositej izgovorio 1938. godine, na Liturgiji na dan spomena Prepodobne Paraskeve: ”Kad god sam se pomolio u svome i svoga naroda teškom životu svetoj Petki, uvek nam je pomogla. Tako i vi, braćo i sestre, deco moja duhovna, radite svagda u svome životu moleći se i zavetujući svetoj Petki u svojim teškim prilikama, pa ćete sigurno kod nje naći pomoć. Ona će dati zdravlje, sreću, mira, radosti i zadovoljstva našoj otadžbini i vama.“